Oči zelene, lice tvoje,
puste, puste, želje moje,
i snova, i mašte čari,
za trenutak pažnje tvoje.
Puno tražim, previše,
do kad, do kad više,
zašto ne ideš iz glave lude,
zašto mašta o tebi piše?
Sav razum i sve riječi,
tebi plešu, puno će preći,
da čuju riječi tvoje, misli…
Ipak će suze teći.
Čitaš sad, a ne shvataš,
imaš sve, a ništa ne daš,
moć, snagu posjeduješ ti,
a ne želiš da imaš.
Zalud, zalud, zalud sam,
zalud sam tu ja sam,
pričam, pjevam, nadam se,
ali zalud, zalud, znam.
