Mirišu mi ruže, slatko i neodoljivo,
neke čudne misli kruže, povodljivo,
kome ideje lude služe, zavodljivo,
mirišu ove ruže, slatko i neodoljivo.
Kada se prospu rumene latice, crvene,
kao krv crvene, crvene, crvene…
Misli pred njima bježe, trče daleko,
kome one sada služe, treba li ih neko?
Mirišu mi ruže, slatko i neodoljivo,
neke čudne misli kruže, povodljivo,
kome ideje lude služe, zavodljivo,
mirišu ove ruže, slatko i neodoljivo.
