Da li je jutro, ili možda već je bijel dan?
Šta je sada ovo, možda je java ili pak san?
Šta se bijeli tamo iza zastora teškog?
Skrivam pogled kao da se sad plašim nekog.
Sanjam, sanjam, valjda sanjam, a možda i ne,
možda je java sada zamijenila sve stare sne.
Oči vide nešto što ne shvatam, ne želim,
pogled mičem, svuda po sobi ga sada selim.
Da li će stati nestvarni trenutak što traje?
Da li će nestati, evo možda već sad prestaje!?
Kako živim na granici sna i ove čudne jave?
Kako smo mi ljudi prokleto čudne naprave!?
