Razbiji me sad poput stakla
pusti me neka to sada boli,
nije bolilo odavno ovako,
i prospi me na trotoar,
neka me gaze sve noge,
neka me nište sada.
Uzmi moju dušu i ostavi je,
ostavi je neka vene sada,
neka vene kada cvjetat
ona mogla sada nije,
neka sada trune,
neka propada.
Pusti me sada da plačem,
jer boli to što radiš,
boli i kad ne radiš,
boli i kad si tu,
i kad te nema,
uvijek boli.
Ostavi me uništi me skroz,
ne treba da postoji tu
neko poput mene,
da uzima sve
što drugi
žele.
