Ponekad poželim da,
Krv što mi teče kroz vene,
Stane i zaustavi vrijeme,
Da se život ugasi.
Ponekad poželim da,
Nikad ništa i nije bilo prije,
Sve da je bilo jedan san,
Prije no što svane dan.
Život je najveća glupost,
Koja mi se ikada desila,
I sada u njoj uživam,
Do kraja vremena.
Ponekad poželim da,
Krv što mi teče kroz vene,
Stane i zaustavi vrijeme,
Da se život ugasi.
