Ponekad poželim,
Da mogu da te zagrlim,
Da naslonim glavu na tvoje rame,
Da dodirnem tvoje tijelo,
Da osjetim samo tvoj miris.
Ponekad poželim,
Da nisam više tajna,
Da dodirnem tvoju ruku,
Da provučem prste kroz tvoju kosu,
Da pogledam te smeđe oči.
Ponekad poželim,
Da taj osmijeh bude moj,
Da mogu da te volim,
Da budem ono što stvarno jesam,
Možda i drugačija ali sretna osoba.
Doista ne tražim mnogo i
Kajem se što je tako i
Žao mi je, ali postoje stvari,
Što ih ne možeš promijeniti.
Postoje stvari koje su jače od mene.
Vidim da nikada nećeš znati
