Sunce je razlilo svoje boje,
Kada je počelo da se povlači
Da se povlači u odaje svoje…
Stajala si dugo pored rijeke,
Gledala u vodu što teče,
Kao da imaš neke misli teške…
Na licu tvome, milom,
Kao kap jutarnje rose,
Zablista suza…
Zar i tebe duša boli,
Pa sada rosa miluje ti lice,
Da li znaš da te neko voli?
Zar suza pasti mora,
Da srcu bude lakše,
Da svane sretna zora?
Veče se spusti sada,
Kao plašt što lice ti pokri
Rosa nestade…
Otišla si daleko sama,
Ali ipak srce tvoje rosa
Očistila nije, još uvijek je tama.
